Emisia

Padobranstvo

Da ekstremni sportovi nisu nespojivi sa programiranjem najbolje su pokazale naše kolege, koje su se prijavile za SIG padobranstvo. Lako je prijaviti se i proći teorijsku obuku, ali njih 13-oro nije odustalo ni kada je trebalo da skoče u ambis.

Nekoliko kolega je izabralo da skoči zajedno sa instruktorom, sa visine od 3.000 metara, dok su drugi rešili da se u ovu avanturu upuste samostalno sa nešto niže visine od 1.200 metara. Nije da nije bilo straha, šoka, adrenalina i uzbuđenja, ali svi ističu da je osećaj kada skočite neopisiv.

– U početku nema straha, dođeš tamo, slušaš obuku i sve je kul. Tek kada te oni namontiraju, stave ti padobran na leđa i treba da uđeš u avion počinje da se javlja strah. Čini mi se da je najgori period dok se penjemo, tih 6, 7 minuta isčekivanja. Kada stignemo na propisanu visinu, prvo pilot daje znak da smo na visini za iskakanje, onda instruktor otvori vrata i imaš samo pet sekundi da iskočiš, objašnjava kolega Miloš Novčić.

Dodaje da instruktori na zemlji objasne sve pojedinosti i procedure, šta se radi ako je skok dobar, šta se radi ako nešto krene loše. Te procedure svi ponavljaju bezbroj puta, a postoji i radio veza sa stanicom na zemlji, pa ukoliko se neko uspaniči ili zaboravi procedure, uvek je na vezi sa instruktorom.

– Najstrašniji je taj trenutak kad treba da skočiš i da se baciš u bezdan. Tada ti svašta prođe kroz glavu, nalet adrenalina je ogroman. Tek kada sam čuo sa zemlje da je sve u redu, počeo sam da upravljam padobranom. Kada iskočiš, vezan si nekom sajlom za avion i kada se ona istegne oko 20 metara padobran se sam otvori. Međutim, ne u potpunosti, samo izađe iz ranca i onda ti treba da povučeš neke sajle da bi se on raširio i napunio vazduhom, ističe naš kolega.

Kada se preživi taj prvobitni šok, kaže, osećaj je neopisiv. Padaš nekih 7,8 sekundi, a kada se padobran otvori već možeš da se opustiš i razgledaš okolinu, uživaš u pogledu, zaključuje Miloš.

Instruktori su im objasnili da pravi osećaj nastupa tek kada početnici skoče  nekoliko puta, jer se tada javlja pravi udarac adrenalina, pa zbog toga naše kolege već pripremaju novi odlazak na poligon.

Inače, oduševljeni su idejom SIG-ova, jer su zaposleni u firmi u mogućnosti da rade ono što su dugo želeli, a zbog različitih razloga nisu mogli da ostvare.

– SIG-ovi su dobra prilika za druženje, jer smo upoznali ljude iz firme za koje nismo mislili da su zaista takvi. Na poslu nam se činilo da su skroz drugačiji, ali smo ukapirali da imamo slična interesovanja, da volimo ekstremne sportove i počeli smo da se družimo.

U planu ove ekipe je da prošire SIG, budući da su posle prvih slika i snimaka, kolege odmah počele da se raspituju kada mogu da se pridruže. Miloš ističe da je i ove godine bilo mnogo više zainteresovanih kolega, ali su odustali zbog ograničenja da mogu da se prijave na dva SIG-a.