Emisia

Ronjenje

Nekoliko naših kolega imalo je tokom ovog leta priliku da se okuša u ronjenju. Ideju za Scuba SIG preneo je kolega Dušan Todorović, koji se već tri godine bavi ovim sportom. Kako kaže, kada je upoznao morske dubine, to mu je promenilo život i želeo je da i ostale kolege upoznaju taj svet tišine i da osete bar deo zadovoljstva kada se nalazite metrima pod vodom i društvo vam prave samo ribice i ostali životinjski svet.

Scuba SIG je specifičniji od ostalih jer zahteva i teorijsku nastavu, vežbe na bazenu, lekarske preglede, a onda ljudi treba svoje obaveze i slobodne dane da uklope kako bi svi zajedno otišli na zarone.

Zbog toga je grupa od petoro kolega tek pre dve nedelje imala zarone na moru posle čega su postali open water ronioci.

– Prva grupa imala je pet zarona i sve je proteklo u najboljem redu. Kreće se postepeno od obale, zatim se ide na 4, 8 metara i tako do 18 koliko na obuci najdublje mogu da rone. Iskustva su prelepa, a euforija je vladala od samog početka. Zadovoljstvo i osmeh na njihovim licima video se još na bazenu, a možete zamisliti kako je to kada sa bazena odu na otvoreno more. Postojao je i mali strah kod ljudi, što je normalno kod svih polaznika, jer idu u okruženje koje čoveku nije svojstveno. Zbog toga asocijacija, kod koje smo sproveli obuku, posebno obraća pažnju kako da na bezbedan način i sa što manje stresa obuči ljude, objašnjava Dule.

Uvek se, ističe on, ide malim koracima, dok se ljudi ne opuste, oslobode i shvate da ronjenje nije opasno i da su mnoge situacije pokrivene što se tiče bezbednosti. Bitno je da se uvek pridržavaju pravila  i da čak i kad završe obuku idu na zarone sa iskusnijim roniocima.

Na pitanje zbog čega se ljudi prijavljuju na ronjenje, naš kolega objašnjava da, sa jedne strane, misle da je to ekstreman sport, da ima mnogo adrenalina i euforije, pa je to ono što privlači jedan broj ljudi. Međutim, u praksi je upravo suprotno jer ronjnje podrazumeva mir, tišinu, opuštenost. Sa druge strane, to je iskonska želja koja kod svih nas postoji još od detinjstva, kada smo prvi put ronili na dah i videli da možemo da skupljamo školjke i da se družimo sa podvodnim životinjskim svetom.

Naše kolege koje su završile kurs dobile su od asocijacije sertifikate i kartice i od tog trenutka su postali ronioci. Kako se čini, u budućnosti će biti još zainteresovanih kolega, jer su bili oduševljeni snimcima i slikama koje je okačila prva grupa, koja je uspešno završila obuku.